Финансијско извештавање у доба пандемије

Пандемија корона вируса током 2020. године довела је до низа ланчаних проблема у свим сферама живота и пословања. Скоро да нема делатности која није на неки начин погођена ефектима пандемије. Њене негативне последице које се могу одразити на пословање неминовно утичу и на састављање и презентацију финансијских извештаја за годину чији је крај пред нама.

На шта треба обратити пажњу?

Током састављања финансијских извештаја за годину коју која се завршава на дан 31. децембра 2020. године рачуновође и професионалци који се баве финансијским извештавањем треба да обрате пажњу на неколико битних ствари:

  • Потенцијална умањења вредности – пре свега сталне имовине (нпр. некретнина или опреме), залиха и финансијских инструмената (попут потраживања или зајмова). Ефекти пандемије на пословање могу да се рефлектују кроз пад прихода, губитак купаца, прекид производње, немогућност реализације залиха или наплате потраживања. У зависности од индустрије (јер све индустрије нису једнако погођене), ови ефекти могу бити значајни, те их свакако треба размотрити приликом састављања финансијских извештаја како могу утицати на одређене билансне позиције. Посебно је занимљиво да се нови стандард за финансијске инструменте МСФИ 9, за већину привредних друштава у Републици Србији примењује први пут током састављања финансијских извештаја за 2020. годину. МСФИ 9 је увео нови концепт обезвређења финансијских средстава који се базира на тзв. очекиваном кредитном губитку – у финансијским извештајима се признаје очекивани губитак за чије рачунање је поред историјских података потребно укључити и информације о текућим и будућим условима.
  • Наставак пословања – МРС 1 захтева да руководство током састављања финансијских извештаја процени могућност наставка пословања по принципу сталности пословања (going concern). С обзиром да ефекти пандемије на одређене послове могу бити значајни, руководство мора да процени да ли постоје материјалне неизвесности везане за догађаје или услове који могу бацити значајну сумњу у способност наставка пословања у складу са принципом going concern и да те неизвесности обелодани у напоменама. Стандард захтева да се приликом ове процене у анализу укључе све доступне информације о будућности за најмање 12 месеци од краја извештајног периода.
  • Накнадни догађаји – ефекти пандемије ће се сигурно наставити и након 2020. године, и стога се мора обратити пажња и на значајне догађаје који су се десили након датума извештајног периода. У складу са МРС 10, догађаји након извештајног периода се деле на корективне и некорективне догађаје. У случају корективних накнадних догађаја, коригују се износи који су већ признати у финансијским извештајима, како би се одразили корективни догађаји након извештајног периода.
  • Поред ових значајних ствари које су поменуте горе, треба напоменути да постоји низ других стандарда на које треба обратити пажњу током извештавања у специфичним околностима изазваним пандемијом корона вируса. То су пре свега: државна давања (како се рачуноводствено обухватају), потенцијална резервисања (захтеви МРС 37), обелодањивања ризика ликвидности и неиспуњавање ковенанти из уговора (захтеви МСФИ 7), модификације уговора о закупу као последица Ковид-19 (за оне ентите који већ примењују нови стандард за лизинг МСФИ 16).

    Здравко Гардовић, менаџер у сектору ревизије, BDO Srbija



ОДГОВОРИ

Your email address will not be published.

*
*
*