Шта нам доносе нови Закон о рачуноводству и нови Закон о ревизији

На једном месту погледајте које су то најважније новине које доносе нови Закон о рачуноводству и нови Закон о ревизији. На ову тему су за Бизнис и Финансије писале Ксенија Ристић Костић, директор и партнер у Сектору за ревизију, BDO Srbija и Данијела Кртинић, партнер у Сектору за ревизију, BDO Srbija.

Нови Закон о рачуноводству и Закон о ревизији које је донела Народна скуштина Републике Србије 10. октобра 2019. године, ступају на снагу 1. јануара 2020. године, изузев одређених одредби које ће почети да се примењују од финансијских извештаја који се састављају на дан 31. децембра 2021. године, односно по пријему Републике Србије у Европску унију (ЕУ).

Основни разлози и циљеви доношења новог Закона о рачуноводству су усклађивање са Директивама ЕУ и унапређење квалитета финансијског извештавања. Неке од најважнијих новина које доноси Закон о рачуноводству су:

  • Проширење делокруга Закона на стечајне масе
  • Промене у критеријумима за разврставање група правних лица према величини
  • Измене у организацији рачуноводства – прописано је да сваки субјект одређује врсту и садржину својих помоћних књига, уведена је обавеза издавања фактуре у електронском облику (одложена примена од 1.01.2022. године),  важна новина је дефинисање “идентификационе ознаке” интерним актом чиме је прописана обавезна контрола веродостојности рачуноводствене исправе пре књижења, што је добро законско решење које би требало да олакша свакодневно пословање, али и захтева усклађивање других прописа (нпр. код судских поступака). За очекивати је да ће Е-фактуре за микро правна лица и предузетнике представљати и додатни финансијски трошак
  • Проширено обелодањивање информација о усаглашавању потраживања и обавеза
  • Поверавање вођења пословних књига и састављања финансијских извештаја другом правном лицу, односно предузетнику, који је уписан у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга који води Агенција за привредне регистре, док дозволу за пружање рачуноводствених услуга издаје Комора овлашћених ревизора. Један од услова за упис је и да оснивач, односно предузетник има у радном односу са пуним радним временом најмање једног запосленог са професионалним звањем стеченим код чланице ИФАЦ-а. Дозвољена је и могућност поверавања вођења пословних књига повезаним лицима
  • Дозвољена добровољна примена МСФИ или МСФИ за МСП свима који то желе а нису обавезни да примењују, уз услов сталности (односно најмање 5 година од почетка примене МСФИ, односно МСФИ за МСП). Ово законско решење би требало да унапреди финансијско извештавање и олакша вођење пословних књига микро и малих правних лица код оних привредних субјеката који имају обавезу консолидације или су зависна лица матичног правног лица које примењује пуне МСФИ, односно МСФИ за МСП
  • Сва правна лица, укључујући и микро (сем микро предузетника и микро других правних лица) морају састављати напомене, што ће побољшати транспарентност и информативну вредност финансијских извештаја правних лица и њихово разумевање од стране екстерних корисника, али ће уједно повећати и обим посла
  • Везано за друга правна лица, у члану 14. став 2. тачка 2) Закона о рачуноводству прописан је посебан Контни оквир за друга правна лица који ће бити уређен посебним Правилником. Такође, у члану 30. став 2. Закона прописано је да ће бити донет посебан Правилник којим ће се уредити обрасци ФИ за друга правна лица.
  • Мале групе правних лица нису обавезне да састављају консолидоване финансијске извештаје, што је повољније решење у односу на тренутно прописано, нарочито у одсуству пореске консолидације
  • Обавеза састављања додатних извештаја у односу на тренутно важећи Закон о рачуноводству:
  • Годишњи извештај о пословању – додатно за средња предузећа, микро и мала правна лица нису обавезна да га састављају
  • Извештај о корпоративном управљању је саставни део годишњег извештаја о пословању јавних друштава
  • Нефинансијски извештај (за велика правна лица -друштва од јавног интереса и она са просечимн бројем запослених током пословне године већим од 500) и извештај о плаћањима ауторитетима власти (за друштва од јавног интереса која послују у екстрактивној индустрији или сечи примарних шума), чији је циљ боље разумевање финансијских извештаја од стране екстерних корисника. Потребно је нагласити да ће квалитет финансијског извештавања зависити од тога ко како схвата обавезу извештавања у смислу комплетности информација и одговорности за тачне и поуздане извештаје Предвиђена је обавеза за законску ревизију овог вида извештавања.

Достављање финансијских извештаја – нови (скраћени) и јединствени рокови:

  • 31. март – достављање редовних годишњих финансијских извештаја како за статистичке потребе тако и ради јавног објављивања
  • 30. април – достављање консолидованих финансијских извештаја
  • 30. јун – достављање извештаја ревизора о извршеној ревизији редовних финансијских извештаја
  • 31. јул – достављање извештаја ревизора о извршеној ревизији консолидованих финансијских извештаја
  • Уз финансијске извештаје више се не доставља одлука о расподели добити/покрићу губитка, као ни изјава да та одлука није донета, што ће олакшати радње правних лица у вези са регистрацијом финансијских извештаја

Закон о ревизији

Разлог за доношење новог Закона о ревизији је усклађивање се додатним захтевима прописаним у ЕУ за обављање законске ревизије, што омогућава већу транспарентност и предвидљивост захтева који се односе на друштва за ревизију/ревизоре и јачање њихове независности и објективности у обављању ревизије.

Ради боље заштите инвеститора, додатно је ојачан јавни наџор над лиценцираним овлашћеним ревизорима и друштвима за ревизију тако што ће се повећати независност органа који врше јавни наџор и што ће им бити дата одговарајућа овлашћења да изричу санкције с циљем откривања, одвраћања и спречавања кршења важећих правила у контексту пружања ревизорских услуга. Успостављање ефикасног система контроле квалитета рада у ревизији, као и система јавног наџора над ревизијом, треба да допринесу побољшању квалитета ревизорских извештаја на трајној основи, а кроз истовремену примену одређених одредби новог Закона о рачуноводству на свеукупно побољшање квалитета финансијског извештавања.

Због изузетног јавног значаја који имају субјекти од јавног интереса, потребно је било повећати квалитет и веродостојност финансијских извештаја друштава од јавног интереса који су предмет ревизије. Новим Законом прецизирано је да друштва за ревизију која обављају ревизију друштава од јавног значаја поред ревизорског извештаја предају и додатни извештај Комисији за ревизију субјекта ревизије који треба да објасни резултат законске ревизије и за који је прописана минимална садржина. Ово ће утицати на повећање обима посла ревизора, а тиме и на накнаде ревизорских услуга.

Замена друштва за ревизију је након 10 година (узастопно) од почетка обављања ревизије код истог друштва од јавног интереса. Након истека овог периода, друштво за ревизију не може обављати ревизију код истог друштва од јавног интереса наредне 4 године.

Примена овог Закона, у највећој мери, неће изазвати додатне трошкове привредним субјектима, осим друштвима од јавног интереса и јавним друштвима (због примене кључних ревизорских питања на законску ревизију јавних друштава у смислу закона којим се уређује тржиште капитала). Круг законских обвезника неће бити значајно промењен с обзиром да је новим Законом предвиђено да уколико правно лице или предузетник оствари укупан приход преко 4.4 милиона ЕУР (уместо досадашњих пословних прихода) постаје обвезник ревизије. Одређено повећање броја обвезника очекује се код средњих предузећа због промењених критеријума за разврставање правних лица.

Да сумирамо:

Једна од кључних ствари која се прожима кроз оба закона је инсистирање на едукацији, поседовању професионалних звања и одговарајућих стручних знања и вештина у циљу пружања што квалитетнијих рачуноводствених и ревизорских услуга.  То утиче на повећање трошкова  јер је процес едукације трајан, али се вишеструко исплати и доноси вишеструке користи свим привредним субјектима, професији и земљи у целини.

У овом тренутку битно је да отпочне примена оба закона, а о њиховим ефектима и евентуалним недостацима моћи ћемо позданије да говоримо тек за пар година, јер је потребно одређено време за усклађивање тј. уходавање свих нас. Сматрамо да у Србији нико одговоран и заинтересован за добробит рачуноводствене и ревизорске професије не бежи од одговорности да уколико се нешто не покаже довољно адекватно или примењиво у пракси, прибегне одређеним изменама или допунама постојећих законских решења у циљу даљег унапређења квалитета финансијског извештавања које је један од кључних елемената стабилног и транспарентног пословног амбијента.



ОДГОВОРИ

Your email address will not be published.

*
*
*