ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО КВАЛИТЕТНО КОРПОРАТИВНО ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ? – ОСНОВА ЗДРАВОГ БИЗНИСА КОЈА ПРИВЛАЧИ ИНВЕСТИТОРЕ

Министарство финансија Републике Србије покренуло је Пројекат техничке помоћи Републици Србији у реформи корпоративног финансијског извештавања.

Пројекат који су подржали Светска банка и Влада Швајцарске Конфедерације, има за циљ унапређење инвестиционог окружења у нашој земљи кроз подизање институционалног и техничког капацитета за квалитетно финансијско извештавање код надзорних органа, професионалних организација и универзитета, у складу са правним тековинама ЕУ и најбољом међународном праксом.

Подизање јавног разумевања и јачање свести стручне и опште јавности о значају и употреби финансијског извештавања и ревизије је један од фокуса Министарства финансија Републике Србије у 2019. години. Консултанти на пројекту су ревизорско консултантска кућа  и комуникациони консултант ФЦБ Афирма.

Урош Ћамиловић, партнер у Сектору за пословно саветовање BDO Srbija каже да се квалитетно корпоративно финансијско извештавање у свету најчешће везује за компаније чијим се акцијама тргује на берзи. Међутим, постоје и други случајеви који говоре о важности квалитетног извештавања.

– Наиме, “берзанске компаније” сходно строго дефинисаним правилима имају обавезу адекватног извештавања тј. по сили закона морају бити транспарентне, на прецизно дефинисан начин. Основни разлог и мотивација лежи у могућности да се прикупи додатни капитал (за раст на пример), по што нижој цени. Ипак, свакодневни пословни изазови наводе и мала и средња предузећа (МСП), да своје извештаје учине што “употребљивијим”, иако се њиховим акцијама још увек не тргује на берзи. Зашто? На пример, да би банка одобрила кредит, приликом обраде захтева затражиће разноразне (свеобухватне) информације о пословању, а које клијент може учинити доступним једино ако постоји добра пракса извештавања – каже Ћамиловић.

Александар Милинковић, директор Одељења за M&A BDO Srbija додаје да треба напоменути и то да када се каже финансијско извештавање, најчешће се мисли на званичне билансе који се израђују и у регулаторне сврхе (НСБ/АПР/РЗС итд). Међутим, квалитетно корпоративно финансијско извештавање треба посматрати много шире.

– Добар бизнис план, презентација, финансијски модел, СВОТ анализа, пројекција резултата за одговарајућу годину и периодични извештаји могу знатно олакшати и убрзати процес прикупљања капитала, било да се ради о друштву са пар запослених, које има одличну покретачку идеју (start-up), било да се ради о компанији која постоји 30 година и запошљава хиљаде радника (blue-chip). Принципи су мање више исти. И мали и велики субјекти овај посао могу урадити сами (in-house решења), а могу и ангажовати професионалце (outsource). Свакако, квалитетно и правилно вођење књиговодствене евиденције и финансијско извештавање представља основу за све друге извештаје – каже Милинковић.

Ћамиловић истиче да су бенефити квалитетног корпоративног финансијског извештавања вишеструки и важно је истаћи да нису једнократни.

– Захваљујући потпуним финансијским извештајима брже се долази до “свежег” капитала, разне добре идеје заживе и добију комерцијализацију што утиче на повећање запослености, смањење исељавања радно способног (школованог) становништва, увећање искоришћености постојећих капацитета… Ресурси (време-новац) уложени у имплементацију, усавршавање, обуке, ангажмане консултаната итд. вишеструко се враћају привредним субјектима тј. друштву, и пружају основ за даљи раст и напредак, те је из тог разлога разумљива потреба како државе тако и професионалаца који се овом проблематиком свакодневно баве, да читав процес корпоративног финансијског извештавања доведу до једног новог, вишег нивоа, и да увек имају у виду крилатицу: “једино су промене сталне” – наводи Ћамиловић.

Према мишљењу стручне јавности највећи проблеми везани за финансијско извештавање уочавају се у оном делу привреде који по закону није обавезан да спроведе екстерну ревизију.

Игор Радмановић, партнер у Сектору за ревизију BDO Srbija наводи да стандарди финансијског извештавања чине виталан сегмент корпоративне регулативе, као свеобухватног сета прописа који усмеравају и уређују понашање привредних друштава.

– Финансијски извештаји које привредна друштва састављају нужно морају да буду веродостојни и да садрже информације које су релевантне за све потенцијалне кориснике. Потреба да се дефинишу и стриктно следе стандарди финансијског извештавања произилази из чињенице да финансијске информације имају кључну улогу приликом доношења економских одлука од стране инвеститора, кредитора и осталих заинтересованих страна – наводи Радмановић.

Он додаје да су Влада Републике Србије и остале државне институције почеле да предузимају одређене кораке у циљу регулације и стандардизације ове области.

– У оквиру планираних пројектних активности предвиђене су анализе постојећих Закона о рачуноводству и Закона о ревизији, као и пратећих подзаконских аката, што би требало да резултира идентификацијом разлика тј. неусаглашености које постоје између постојеће регулативе у Републици Србији и правних тековина ЕУ, као и дефинисањем смерница за измене тј. прилагођавање истих. Нова законска решења би требало да омогуће перманентно унапређење система корпоративног финансијског извештавања у Србији, што би требало да има позитиван утицај на све привредне субјекте, државне органе и институције, те на домаће и стране инвеститоре. Последично, повећала би се и конкурентност целокупног привредног система, што би допринело оснаживању и афирмацији економског амбијента за улагање, за шта је свакако један од основних предуслова постојање одговарајућег регулаторног оквира који је у потпуности усклађен са захтевима ЕУ – каже Радмановић.

Урош Ћамиловић каже да иницијатива унапређења тј. проширења концепта корпоративног финансијског извештавања има за циљ да се пруже потпуније и релевантније информације на континуираној основи, како би се повећала ефикасност приликом доношења краткорочних и дугорочних инвестиционих и финансијских одлука. Оне земље које примењују овакве стандарде сигурно су примери добре праксе.

Примера ради, у периоду 16. до 19. априла 2019. године, у оквиру Пројекта техничке помоћи Републици Србији у реформи корпоративног финансијског извештавања, уз подршку Светске банке, представници Министарства финансија Владе Републике Србије, Одбора за јавни надзор над обављањем ревизије и Коморе овлашћених ревизора у оквиру студијске посете Краљевини Холандији, посетили су надлежни орган за регулацију финансијских тржишта (AFM – Dutch Authority for the Financial Markets), Министарство финансија Холандије и највеће професионално удружење рачуновођа и ревизора у Холандији (NBA – The Royal Netherlands Institute of Chartered Accountants). НБА је пуноправни члан Међународне федерације рачуновођа и броји преко 20.000 чланова. На одржаним састанцима, делегацији из Републике Србије су презентована најзначајнија решења у Холандији у погледу регулативе у области корпоративног рачуноводства и екстерне ревизије, искуства Холандије у транспоновању ЕУ регулативе у овим областима, те изазовима и проблемима у погледу имплементације одређених решења у области контроле квалитета рада ревизора и јавног надзора над ревизорском професијом у Холандији коју спроводи АФМ – закључује Ћамиловић.

Вест доступна овде.



ОДГОВОРИ

Your email address will not be published.

*
*
*